Эй иймон келтирганлар! Ўзингизни ва аҳли аёлингизни ёқилғиси одамлару тошдан бўлган ўтдан сақланг. Унинг тепасида қўпол, дарғазаб фаришталар бўлиб, улар Аллоҳнинг амрига исён қилмаслар ва нимага буюрилсалар, шуни қилурлар.

Surat At-Taĥrīm

пятница, 28 декабря 2018 г.

Ўзбек қориларининг тиловати

Ўзбек қориларининг тиловати
   

Биография шейха и сведения о его жизни .
Это шейх Саад бин Саид бин Саад аль-Гамди , родившийся в городе Даммам в восточной провинции Саудовской Аравии. Он женат на благородном шейхе Сааде бин Омаре аль-Гамди, пусть Бог защитит его, и у него есть четыре сына. Благодаря его воспитанию и воспитанию после Бога Всемогущего к своему отцу шейху Саиду бен Сааду аль-Гамди, пусть Бог защитит его, который считается наиболее пострадавшей личностью и имеет прекрасное влияние в его семье, научной и практической жизни. Что касается его матери, она является одним из самых доброжелательных, умеренных и мудрых людей, которые успешно воспитывают своих детей. Его четыре брата: Мухаммед, Ахмад, доктор Юсуф (имам и проповедник мечети Аль-Исса в Даммаме) и Марван.

Исследование :
Он изучал начальную школу в школе Мусаба Бена Амира и промежуточную школу в средней и средней школе Аль-Фейсала в средней школе Аль-Шати в Даммаме. А затем учился в университете имама Мухаммеда бин Сауда Исламского университета Аль-Ахса (факультет шариата, специализация по основам религии) и окончил в 1410 г.

Шейх, да помилует его Бог, заучил наизусть книгу Аллаха в 1415 году хиджры. Ему было предоставлено разрешение на атрибуцию Хафсом из Ассема в 1417 г. хиджры, и он был уполномочен шейхом Ахмадом Абу Давифом, пусть Бог сохранит его и его семью.

Шейх аль-Фадил и великий просветитель шейх Марван аль-Кадри являются имамом и проповедником мечети Мадждуи в городе Даммам, где он оказал большое влияние, особенно в плане чтения Священного Корана.
Шейх Саад аль-Гхамди начал имамат в 1411 году хиджры в мечети Укба ибн Газвана в Даммаме, где он молился молитвой таравиха и совершал каждый год. В 1421 году он был назначен имамом и проповедником в мечети Юсуфа бен Ахмеда Кану в Даммаме, а в 1430 году он был назначен имамом в мечети Пророка на месяц Рамадан.

Работа :
Работал в области преподавания с 1411 по 1415 гг.
Он был педагогическим руководителем по исламскому образованию с 1416 до 1423 года.
С 1424 по 1429 год работал директором школ Мохаммеда аль-Фатеха в Даммаме.
В настоящее время он является научным руководителем в Департаменте исламского образования в Департаменте образования в Восточном регионе.

Его работы и посты :
Член Саудовского научного комитета по Священному Корану.
Генеральный директор Культурного Центра Манар Аль Худа .
Имам и проповедник мечети Юсуфа бен Ахмеда Кану в Даммаме с 1420 по 1431 гг.
          shayxning tarjimai holi va uning hayoti haqida ma'lumot .
bu shayx saad bin ibn said saad al-g'amdi emas , kim saudiya arabistoni sharqiy viloyatida dammamda tug'ilgan. u noble shayx sa'ad bin umar al-gamdi bilan turmush qurgan, xudo uni himoya qilsin va u to'rt o'g'li bor. uning otasi shayx said bin saad al-g'amdi uchun alloh taoloning qudratli keyin uning tarbiyasi va tarbiya bilan, xudo uni himoya qilsin, kim eng ta'sir shaxs hisoblanadi va uning oilasi ajoyib ta'sir, ilmiy va amaliy hayotida. onasiga kelsak, u farzandlarini muvaffaqiyatli ko'taradigan eng mehribon, mo " tadil va dono kishilardan. uning to'rt aka-uka muhammad bor, ahmad, dr. yusuf (imom va dammam al-issa masjidi voiz) va marwan.

tadqiqot :
u o'rta va oliy maktab al-faisal o'rta maktabda musab bin amir va oraliq maktabda boshlang'ich maktabi o'rganib, dammam al-shati. keyin imom mohammed bin saud islom universiteti al-ahsa (shariat fakulteti, din asoslari bo'yicha mutaxassislik) universitetida o'qigan va 1410 da tugatgan

shayx, xudo unga rahm qilsin, 1415 da allohning kitobini yodladi. unga 1417 ahda assemning xarflari tomonidan ruxsat berildi va shayx ahmad abu davif tomonidan ruxsat berildi, xudo uni va uning oilasini saqlab qolishi mumkin.

shayx al-fadi va buyuk o'qituvchi shayx marvan al kadri dammamda masjid makduining imomi va voizidir, u erda ayniqsa, muqaddas qur'onni o'qish uchun katta ta'sir ko'rsatdi.
shayx saad al-g'amdi yil imamate boshladi 1411 eh dammam ibn uqba gasana masjidida, u namoz tarawih bilan ibodat va har yili qildik qaerda. 1421 yilda u dammam yusuf ahmad qanu masjidida imom va voiz etib tayinlandi, va 1430 yilda u ramazon oyi uchun payg'ambarimiz masjidida imom etib tayinlandi.

ish :
1411-dan 1415-ga o'qitish sohasida ishladi.
u islomiy ta'lim o'quv direktori bo'ldi 1416 uchun 1423.
1424dan 1429gacha u dumamda mohammed al-fateh maktablarining direktori bo'lib ishlagan.
u ayni paytda sharqiy mintaqada ta'lim bo'limi islom ta'limi bo'limi ilmiy rahbar bo'ladi.

uning asarlari va lavozimlari :
muqaddas qur'on saudiya ilmiy qo'mitasi a'zosi.
manar al huda madaniyat markazining bosh direktori .
imom va 1420-dan 14331-ga dammamda ben youssef ahmad kanu masjidining voizi.
va boshqa mahalliy va xorijiy xabarlar.


«Ёш авлодда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга мухаббатли  килиб  тарбиялаш

Қуръон ўқиш одоблари



Қуръон ўқиш одоблари

"Қуръон ила ҳидоят топдим". 10-қисм



"Қуръон ила ҳидоят топдим". 10-қисм

Шайх Рамазон ал-Бутий ва бемазҳаблар ўртасидаги баҳс



Шайх Рамазон ал-Бутий ва бемазҳаблар ўртасидаги баҳс
Бу ерда бошқа ҳеч бир ақл-идрокли одамда учрамайдиган мутаассиблик (фанатизм) аломатларини учратасиз! Улар (бемазҳаблар) бизни мутаассибликда гумон қиладилар, чунки биз минг бир далилга асосланган ҳақиқатдан четлашишга рози бўлмаймиз. Бироқ улар мисли кўрилмаган мутаассиблик қафасига қамалиб олганлар.

Ихлос сурасининг хато тафсири тўғрисида

Ихлос сурасининг хато тафсири тўғрисида

Аллоҳнинг Ўзига ҳамдлар бўлсин! Ортларидан Набий йўқ бўлган саййидимиз, пайғамбаримиз Муҳаммадга салоту саломлар бўлсин!.
Аммо баъд:
Аммо баъд:
Ислом фиқҳи академияси (10/4/1403 ҳ. сана) душанба куни эрталаб иккинчи сессиясида Қувайтнинг сиёсат жаридаси 17 зулҳижжа 1401 ҳ. – 15 октябрь 1981 м. сана пайшанба куни чиқарилган 4776 рақамли сонида тарқатган бемаъни ғариб гапни ўрганиб чиқди.

четверг, 27 декабря 2018 г.

Абдул Рахман Аль - Судайс - Хафс из Асима


Абдул Рахман Аль - Судайс - Хафс из Асима

Абдул Рахман Аль Судайс

#БИЛАСИЗМИ

#БИЛАСИЗМИ

​​Ҳақиқий орзу-ҳавас нималигини биласизми?

وَيَقُولُ الْكَافِرُ يَا لَيْتَنِي كُنْتُ تُرَابًا

«Эҳ, кошкийди (қайтадан) тупроққа айланиб кетсам»
(Наба сураси, 40 оят).

يَقُولُ يَا لَيْتَنِي قَدَّمْتُ لِحَيَاتِي

«Эҳ, кошкийди ҳаёт вақтимда (яхши амаллар) қилиб ўтган бўлсам»!
(Фажр сураси, 24 оят).

 فَيَقُولُ يَا لَيْتَنِي لَمْ أُوتَ كِتَابِيَهْ

«Эҳ, қанийди (номаи аъмол) китобим берилмаса эди!»
(Ал-Ҳаққо сураси, 25 оят).

 لَيْتَنِي لَمْ أَتَّخِذْ فُلَانًا خَلِيلًا

«Қанийди фалончини дўст тутмаган бўлсам»
(Фурқон сураси, 28 оят).

 يَا لَيْتَنَا أَطَعْنَا اللَّهَ وَأَطَعْنَا الرَّسُولَا

«Кошкийди бизлар ҳам Аллоҳга итоат этганимизда, Пайғамбарга итоат этганимизда»
(Аҳзоб сураси, 66 оят).

 يَا لَيْتَنِي كُنْتُ مَعَهُمْ فَأَفُوزَ فَوْزًا عَظِيمًا

«Кошкийди мен ҳам ўшалар билан бирга бўлиб, улуғ зафарга эришсам»
(Нисо сураси, 73 оят).

Модомики тирик эканмиз, ушбу орзу-умидларни ҳозироқ идрок қилмоғимиз даркор.
https://t.me/sunnauz

Имом Муҳаммад Саъид Рамазон ал Бутий раҳимаҳуллоҳ (архив)



Айрилиқ алами


Имом Муҳаммад Саъид Рамазон ал Бутий раҳимаҳуллоҳ (архив)

воскресенье, 23 декабря 2018 г.

"Қуръон ила ҳидоят топдим". 7-қисм



"Қуръон ила ҳидоят топдим". 7-қисм

"Қуръон ила ҳидоят топдим". 8-қисм



"Қуръон ила ҳидоят топдим". 8-қисм

Shaykh al-Islām Husain Ahmad Madani (r.h)



Shaykh al-Islām Husain Ahmad Madani (r.h)

Maulana Asrarul Haque Qasmi (1942-2018): Жизнь И Услуги


Deoband Online-Блоги
Maulana Asrarul Haque Qasmi (1942-2018): Жизнь И Услуги

Автор: Хуршид Алам Дауд 

известный исламский ученый, замечательный урду колумнист, популярный оратор и ведущий педагог шейх Мухаммед Asrarul Хак отмечается скончался 7-го декабря 2018 года, в 03:30. Ночью он был в Таппу, небольшом городке Кишангандж, где он выступил перед собранием студентов и учителей в Дарул улум Суффах, Таппу, который он основал. Впоследствии он отправился на отдых в цепи Кишанганже дом и встал около 03:00 часов в ночь. Когда он готовился к тахаджуд, он почувствовал боль в груди и умер от сердечного приступа. Ему было 76. Из-за его социальных, образовательных, религиозных и журналистских работ и услуг его смерть является огромной потерей для нации в целом и для общины меньшинств в частности. Он будет вспомнен глубоко для его работ, легко доступности, мягк-поговоренного и

среда, 19 декабря 2018 г.

воскресенье, 2 декабря 2018 г.

Аччиқ_ҳақиқатлар Тушунарсиз ҳолатлар.

#аччиқ_ҳақиқатлар

Тушунарсиз ҳолатлар.

1. Оилали эркак-аёллар бегона эркак-аёлларга ўз жуфтлари устидан “Эрим романтикмас”, “Хотиним менга беэътибор” деб шикоят қиладилар ва шу асоссиз баҳонани орқасидан ўз жуфтларига хиёнат қилиб, ўзларини эса пок, айбсиз деб даъво қиладилар. “Нега эрингга хиёнат қилдинг?” деб сўрасангиз, “Мен у одам билан шунчаки дўстона мулоқот қилдим, холос” дейди.

2. Қизлар ўз ҳаётларининг гуллаган даврида интернет орқали бегона йигитларга шундай расмларини юборадиларки, у расмлардан ҳатто ҳайвонлар ҳам уялади.

3. Йигитлар узундан узун қимматли вақтларини компютер ёки телефон экрани қаршисида совуриб, у саҳифадан бу саҳифага ўтиб, бегона қизларни алдаб, бошини айлантириб, шундай калака қиладиларки, уларга ҳам бир кун қиёмат келади.

4. Ота-оналар фарзандларининг яхши еб-ичишига ва яхши кийинишига қаттиқ эътибор қаратадилар-у, аммо уларга ахлоқ-одоб ва динни ўргатишни унутадилар.

5. Турли соҳаларда меҳнат қилаётган ходимлар ўз хизматларини маош озлигини баҳона қилиб фидокорлик ва ихлос билан бажармайдилар. Улар Аллоҳ ҳалол ризққа барака бериб, ҳаром ризқнинг баракасини ўчириши унутадилар.

6. Йигит ва қизлар қимматли вақтларини ҳамда гулдек умрларини истироҳат боғларида ва турли дўконларда мақсадсиз изғиш билан совуриб юборадилар. Ибодатга эса вақтлари етишмайди. Ишлари кўп.

7. Йигит ва қизлар бутун қалб қўрлари билан қўшиқларни тинглашади. Агар Аллоҳнинг Каломини тинглайдиган бўлсалар, юраклари сиқилади. Улар билишмайдики, ҳалол билан ҳаром ҳеч қачон бир қалбда жамлана олмайди.

8. Лаззатли ва ёқимли нарсаларни ўзимиз учун сотиб олишга пулимизни аямаймиз. Аммо Аллоҳнинг уйларидаги эҳсон қутисига пул солиш ёки бирор фақирга садақа қилиш учун ҳамёнимизни кавлаб, эски 200 сўм, 500 сўмни қидирамиз.

9. Рамазонда ўзимизни тийиб, очлик ва чанқоқликка сабр қиламиз. Бироқ улуғ ойнинг кундузларини кино ва сериаллар кўриш, ифторлик вақтигача ухлаш билан ўтказамиз.

10. Сахарликдан ухлаб қолмаслик учун будилник вақтини тайёрлаб қўямиз. Аммо сахарликдан кейин бомдод намозини ўқиб, Аллоҳ билан учрашишга будилникни қўйишни унутамиз.

11. Бир-биримизни сўкамиз, ҳақорат қиламиз, обрўларимизга тил теккизамиз. Аллоҳ таолонинг “У бирор сўзни талаффуз қилса, албатта, унинг олдида ҳозиру нозир бўлган бир кузатувчи (сўзни ёзиб олувчи фаришта) бордир” (Қоф, 18) оятини унутамиз.

12. Кўпчилигимизда бир-иккитадан автоулов бор. Кўчалардан машиналар кўплигидан юролмай ҳам қоляпмиз. Аммо ўша автоуловларга ўтирганимизда, Аллоҳнинг “Бизларга бу (улов)ни бўйсундириб қўйган зотга тасбеҳ айтамиз. Бизлар ўзимиз бунга қодир эмас эдик” (Зухруф, 13) оятини унутиб қўямиз.

13. Айрим эркаклар ўз аёлларини ва қизларини кўчаларда, одамлар орасида ёнларида олиб юрадилар. Аммо улар ўша аёлларининг аврат жойларини очиб юришларига, юпқа ва тор кийим кийишларига индамайдилар. Уларни қизғонмайдилар, ҳамиятлари жунбушга келмайди, эркаклик ғурурлари ишга тушмайди. Бу гапни ўзларига айтсангиз, “Биз зиёли оиламиз”, “Биз маданиятли оиламиз”, “Биз эркин оиламиз” деб даъво қиладилар. Аслида ҳаё, иффат, ҳамият, ор-номус ҳақиқий маданият эканини билмайдилар ёки билсалар ҳам, ўзларини билмагандек тутадилар.